Description
ATENTAT 1934: OSAMDESET GODINA POSLE – Milan Bogojević
Mnoge dileme iz vladavine kralja Aleksandra su i danas otvorene i tema sporenja naknadnih tumačenja i istoričara i publicista. Međutim, atentat izvršen na njega u Marselju, 9. oktobra 1934. godine relativno je ispitan događaj, zahvaljujući i angažovanju istražnih organa tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Ipak ovaj događaj, kao i profesionalno iskustvo, podstakli su autora Milana Bogojevića da se u godini kada se obeležava osam decenija od tog prelomnog događaja za istoriju prve Jugoslavije pozabavi pojedinim aspektima atentata. Ti aspekti su sastavni deo samog atentata na kralja, ali su možda izmakli posebnoj pažnji javnosti. Originalnost ove knjige upravo je specifično autorovo tumačenje događaja koji su rezultat njegovog svakodnevnog iskustva iz rada sa „štićenim ličnostima“. On analizira kraljevo bezbednosno okruženje, slažući ga u specifične „prstenove“, u kojima su šire, uže i neposredno obezbeđenje: Kraljeva garda, policija, obaveštajna služba. Potom definiše pojmove važne za razumevanje obezbeđenje obezbeđenja ličnosti od najvećeg mogućeg značaja za jednu državu i narod. Konačno, ukazuje na bezbednosne propuste francuske strane, va žne za razumevanje atentatasvih okolnosti atentata.
Sasvim jasno, Bogojević daje predistoriju aktivnosti atentatora, i prati njihov dolazak u situaciju da uspešno izvrše svoj naum. Ipak, atentatori nisu glavni krivci za ovaj tragičan ishod, sudeći po rukopisu Milana Bogojevića. Naprotiv, čČitajući tekst, čitalac ostaje zaprepašćen sledom nesmotrenosti i nepažnje, koji rezultuju tragičnom ishodom: , ubistvom jugoslovenskog kralja. Ali ne samo tim već i sasvim nehotičnim stradanjem ministra Bartua, koje je dugo prikrivano od javnosti, upravo zbog pometenosti i grešaka francuskog obezbeđenja.
Milan Bogojević analizira i sudbine atentatora, tiplogiju vrstu oružja kojim je izvršen atentat i daje upečatljivu sliku prenosa kraljevog tela nazad u otadžbinu. On ne ulazi u duboke analize istorijskih i političkih posledica, ali pruža čitaocu mogućnost da sa nekoliko slikovitih epizoda koje su pratile Aleksandrov put u Francusku dočara fatalnost njegove sudbine, koja se opet nadovezuje na filigransku analizu bezbednosnih propusta u Marselju. Ovakvo zasvođavanje teme govori da autor ima značajan potencijal, svestan veličine teme i skliskog polja velikih zaključaka. Milan Bogojević svojim jednostavnim ukazivanjem na pojedine činjenice utiče na čitaoca da izađe iz ovog teksta sa upečatljivom slikom postradanja kralja Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine. U tome i jeste i najveća intriga za čitaoce, i najveća vrednost ove knjige.
