Gordana Suvajac

Gordana Suvajac je rođena 1962. godine u mestu Srbac, Republika Srpska. Već u Osnovnoj školi Nožičko dobija pohvale i nagrade za likovne i literarne radove pri školskim sekcijama i konkursima u ” Dečijim novinama ”. Društvene nauke a naročito književnost, su joj postale omiljeni predmeti tokom gimnazijskog školovanja u Srpcu. Posle završene Gimnazije odlazi u Novi Sad na studije. Kasnije se seli u Beograd gde započinje novi život radeći i gradeći porodicu. Posle svega sa decom i mužem odlazi u daleku Australiju gde živi do sada iako nikada nije zaboravila svoju rodnu grudu i skoro svake godine poseti svoje najmilije, i mesta i ljude.

Nakon odlaska u Australiju, usled nepoznavanja stranog jezika i nedostatka maternje literature, počela je sa pisanjem pesama prvo za svoju decu. Godine su prolazile a razne situacije i raspoloženja su rađali nove plodove pisanih radova. Teškim i nostalgičnim trenucima najbolji prijatelji su bili papir i olovka a vremenom je dobila još veću inspiraciju. Gordana se i dalje zalaže za održavanje naše kako književne tako i muzičke kulture i tradicije jer sve možemo da imamo i da izgubimo, ali nikada ne smemo da izgubimo dušu i da zaboravimo ko smo!

Odlučila je da počne sa izdavanjem svojih radova da bi svoje misli i iskustva podelila sa drugima. Pesme su pisane daleko od zavičaja, protkane nostalgijom i sećanjima iz detinjstva koje je bilo drugačije i daleko od ljudskih izuma i tehnologije, kada su glavne igre bile u prirodi sa životinjama i radovanje rađanju novog života prirode i živih bića ili jednostavnim svakodnevicama.

Neke su pesme pisane pre mnogo godina a neke skoro. Korišteno je dosta raznolikih izraza i razigranosti reči da bi se sačuvalo od zaborava i naučile mlade generacije kojima je oduzeto detinjstvo i jedinstvo sa prirodom i zamenjeno virtualnim i kompjuterskim izumima. Ovako se živelo i pisalo nekada a sada su glavni junaci likovi iz filmova i igrica.

Treba pratiti korak sa vremenom i sticati znanje i poznavanje savremenog sveta ali ne treba zaboraviti korene i izvore života i majku prirodu od koje su se rodile ideje i zamisli današnjih izuma. Divimo se napretku ali na nama je zadatak da sačuvamo uspomene i poznavanje jednostavnosti življenja jer svet je onakav kakvi smo mi. Od stvorenog sve možemo napraviti ali od napravljenog ništa ne možemo stvoriti. Ljubav prema svetu se ne rađa, ona postoji i treba da se gaji. Zato volimo detinjstvo i dečiji svet jer to je najiskrenije i najčistije. Deca su cveće života i miris sveta.